Zdravlje materice

Miomi materice mogu biti uzrok neplodnosti i spontanih pobačaja, ali ako se pravovremeno i pravilno uklone, simptomi nestaju i u najvećem broju slučajeva dolazi do začeća.

Carefree and freedom

Miomi su benigni tumori materice, izgrađeni od glatkih mišićnih ćelija i vezivnog tkiva. Javljaju se kod 20-30 odsto žena u reproduktivnom periodu. Maligna alteracija mioma veoma je retka i iznosi oko 0,5 posto. Studije su pokazale da su miomi u reproduktivnim periodu u pet odsto slučajeva uzrok neplodnosti i spontanih abortusa. Ukoliko su jedini razlog neplodnosti kod žene, nakon njihovog hirurškog uklanjanja, do trudnoće dolazi u oko 50 odsto slučajeva. Pojava mioma pre puberteta, kao i posle menopauze, izuzetno je retka, jer njihov rast zavisi od funkcije jajnika. Najčešće se javljaju u generativnom periodu žene, između 35. i 45. godine, podjednako kod žena koje su rađale i kod onih koje nisu. Postoji i genetska predispozicija, s obzirom na to da mogu da se pojave kod više ženskih članova iste porodice.

U zavisnosti od toga kako rastu u odnosu na zid materice, razlikuju se miom u samom zidu (intramuralni miom), na površini – prema trbušnoj šupljini (subserozni miom) i miom koji raste i prodire prema sluzokoži materice (submukozni miom). Submukozni miom može da se spušta ka unutrašnjem ušću materice, da ga širi i da manje ili više prodire u vaginu (miom koji se rađa).

miomi1Simptomi su različiti i zavise od lokalizacije i veličine mioma, kao i od smera rasta. Oko 10-20 posto žena nema nikakve tegobe, a simptomi se obično javljaju tek kad miom dostigne kritičnu veličinu, počne da pritiska susedne organe i izazove bol i pritisak na bešiku i debelo crevo, i/ili obilno krvarenje. Abnormalno krvarenje iz materice je najčešći i najkonstantniji simptom, zbog kojeg se mora otići kod ginekologa. Javlja se kod 40-50 posto žena. Krvarenje je najčešće obilno, produženo ili neuredno i dovodi do malokrvnosti. Svojim rastom i pritiskom na okolne organe i nervne završetke u dnu male karlice miomi kod trećine žena mogu da izazovu bol i osećaj pritiska ili težine u dnu stomaka. U slučaju submukoznog mioma javljaju se bolovi u vidu kolika. Ako dođe do uvrtanja peteljke mioma, javlja se jak bol praćen povraćanjem, temperaturom, ubrzanim pulsom i napetošću stomaka, zbog nadražaja peritoneuma. Simptomi uključuju i učestalo mokrenje ili nemogućnost izmokravanja, kao posledicu pritiska na mokraćnu bešiku. Može se javiti i otežano pražnjenje creva, kao posledica kompresije velikih i fiksiranih mioma u karlici, koji prave pritisak na završni deo debelog creva. Veći miomi mogu vršiti pritisak na venske sudove u maloj karlici i uzrokovati nastanak tromboze. Dakle, simptomi su raznovrsni i nespecifični.

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljno uzete anamneze i ginekološkog i ultrazvučnog pregleda. Miom materice leči se operativnim uklanjanjem ukoliko postoje indikacije za to (veoma veliki miom, pritisak na susedne organe, obilna, produžena i neuredna krvarenja). Kod nas je u poslednje vreme dostupna i medikamentozna terapija ulipristal-acetatom, iz klase selektivnih modulatora progesteronskih receptora. Postoje dva hirurška pristupa: odstranjivanje samo mioma – miomektomija, s očuvanjem materice u celini, i odstranjivanje kompletne materice (histerektomija), s jajnicima i jajovodom, ili bez njih. Na izbor hirurškog pristupa utiču godine pacijentkinje i želja za rađanjem. Kod žena koje nisu završile reproduktivnu funkciju, ukoliko je moguće, teži se čuvanju materice. Kad je reproduktivna funkcija završena i ako su miomi veliki ili brojni, odstranjuje se cela materica, zajedno s jajnicima.

KOMENTARI