Zašto je toliko teško promeniti način ishrane?

ili: i hrana je zavisnost.

Da je sve više ljudi u svetu s prekomernom težinom nije nikakva novost. Činjenica je da je nezdrava hrana, tzv. “junk food“, jeftinija opcija od zdrave hrane, a da porcije s vremenom postaju sve veće. Tih restorana je sve više, u marketima je čips uvek blizu piva, a čokoladice se nalaze kod kase – to su dobro poznati marketinški trikovi koji, iako ste ih možda svesni, i dalje pale. Što više nezdrave hrane jedemo, to nam je teža pomisao na kretanje. Što više hrane jedemo, to nam se želudac više širi, i više nam je hrane neophodno da bismo osetili da smo siti. Lista ide dalje.
Jedna stvar koja sigurno važi za odvikavanje od nečega jeste: moramo da prestanemo da konzumiramo to nešto. Alkohol, cigarete, puder za lice ili nešto mnogo ozbiljnije – mora sa tim da se stane u procesu odvikavanja. Ali šta je s onima koji su zavisni od hrane? Ne možemo da prestanemo da jedemo, ne možemo da zabranimo drugim ljudima da jedu nezdravo, niti možemo da naredimo picerijama, fast food restoranima i pekarama da se zatvore. Jedino rešenje je: snaga volje. Lavovska. Divovska.
Ja sam imala tu sreću da sam prestala da pušim zato što mi se smučilo. Trebalo mi je mesec dana da shvatim da mi ne prija, jer sam po inerciji i dalje palila bar cigaretu dnevno, a potom kukala kako mi je muka. Nakon mesec dana, bacila sam paklu i na tome se završilo. Ali sa hranom je druga priča. Pre godinu i po dana, moj nedeljni meni se sastojao od makar 1kg pomfrita za večeru. Najveće slabosti su mi krompir, paste i lisnato testo. Možda malo sladoled i oreo keks. Čips.
Pre godinu i po dana, izbacila sam pomfrit i počela za doručak da jedem ovsene pahuljice koje sam pripremala svakog jutra. To je trajalo par nedelja, pre nego što sam se vratila na staro.
Ovo je nešto što se tokom mog života ponavljalo dosta puta. Dijeta, prežderavanje, dijeta, zdrava hrana, prežderavanje, treninzi, prežderavanje, i tako u krug. Nikad zadovoljna kako izgledam, nikad sita, a kad se prejedem – nezadovoljna. I tako, godinama.
Da budem iskrena, i dalje tražim rešenje. Počela sam da treniram pet do šest puta nedeljno, i sad sam stigla do te faze da se treninzima jako radujem. Počela sam da se hranim zdravo (leto je i cene povrća su malo niže), ali i dalje pokleknem, nekad i više puta u toku nedelje. Ali obrok od kilogram pomfrita je sada nezamisliv, premda ga se nisam odrekla, samo prepolovila količinu. Borim se sa tim svaki dan, čitam knjige o različitim tipovima ishrane, i tražim zdravije a ukusne alternative za hranu koju volim. I nije lako. Nikad nije lako prestati sa nekom navikom, ali važno je nastaviti, jer, po rečima Marka Tvejna: “Lako je da se prestane s pušenjem. Sam sam to učinio bar hiljadu puta.“ Ali nek hiljadu i prvi put bude – poslednji.

KOMENTARI