Zašto imamo osećaj da što smo stariji vreme brže teče?

Čini li se i vama da vam vreme, što ste stariji, brže prolazi? Naučnici su otkrili da subjektivni pojam ubrzanja vremena doseže vrhunac oko 50. rođendana i da se posle ne menja.

Mark Vitman i Sandra Lenhof sa Univerziteta ‘Ludwig-Maximilian’ u Minhenu radili su sa 500 dobrovoljaca starosti od 14 do 94 godine. Njihovi odgovori na pitanje ‘Koliko vam je brzo prošlo zadnjih deset godina?’, potvrdili su pretpostavku da stariji ljudi imaju predstavu da vreme brže teče.

Ispitanici starosti između 20 i 59 godina najčešće su povezivali pojam o ubrzavanju vremena s količinom svakodnevnih obaveza. Vitman i Lenhofova su zaključili da su pripadnici te starosne dobi pod najvećim profesionalnim i porodičnim opterećenjem, a to im stvara osećaj da su im ‘dani prekratki’ za dovršavanje svih poslova.

Dok odraslima nedostaje vremena da obave sve što žele ili moraju, mladima se žuri da – odrastu. Zbog manjka vremena starije prati osećaj da ono juri, dok se mladima, koji jedva čekaju da sazru, čini da vreme teče sporo.

– Naša percepcija vremena je sasvim subjektivna. To se vrlo lako primećuje u životnim situacijama: kad nešto čekam, vreme nam traje ‘čitavu večnost’, a kad nešto ne stižemo, imamo osećaj da ’leti’ – kaže Petra Malešević, diplomirani psiholog.

Što smo stariji, to smo svesniji ograničenosti vremena. Budući da bismo želeli da što više učinimo i postignemo, vreme nam je sve dragocenije pa tako njegov protok doživljavamo bržim. S druge strane, kad smo mali, rado bismo što pre da odrastemo i postanemo samostalni. Tad nam vreme prolazi jako sporo jer bismo želeli da teče brže. Ali vreme u oba slučaja prolazi jednako brzo, a pojam o njegovoj brzini iskrivljuju naše želje.

Psiholozi su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja pojma da se vreme ubrzava uporedo s našim starenjem. Psiholog Vilijam Džejms svojoj knjizi ‘Principi psihologije’ napisao je da se vreme naizgled ubrzava jer stareći imamo sve manje iskustava vrednih pamćenja.

– Dok mladost pamtimo po prvom danu u školi, prvom samostalnom letovanju, prvom poljupcu i drugom, odsustvo novih iskustava u odrasloj dobi čini da se dani i nedelje ‘stapaju jedni u druge’, a da godine postaju ‘šuplje i urušavaju se’ – zaključio je Džejms.

Bogata sećanja na brojne epizode tokom studija stvaraju osećaj da je to razdoblje trajalo duže nego što stvarno jeste. Naše ‘epizodisko pamćenje’ koje prima događaje, ljude, emocije i druge podatke s godinama je sve punije, rekla je Latica Mladina, psiholog i terapeut.

– Psihologija učenja, pamćenja i mišljenja spominje efekat koji se sastoji od toga da najbolje pamtimo prve i poslednje sadržaje, a one u sredini značajno manje. Mislim da nam prirodni mehanizam uslovljava da pamtimo sve manje sadržaja i detalja. Pritom se najduže zadržavaju ona prva, najvitalnija sećanja, dok smo ponavljajuće radnje prisiljeni da brišemo, a to doprinosi efektu bržeg prolaska vremena – dodala je ona.

Izvor: N1

KOMENTARI