Za i protiv: veze na daljinu

Sećanje na razgovor.

Pre par nedelja srela sam drugara iz Berlina, koji već 7 godina redovno svraća u moj mali grad; nismo se videli skoro 3 godine, i u međuvremenu nam se oboma izdešavalo svašta, dovoljno da sednemo i jedno drugom istresemo dušu do jutra.  Pričao mi je o raskidu sa svojojm dugogodišnjom devojkom – poreklom iz istog tog malog grada iz kog sam i sama. U početku je pričao dosta o tome kako je u redu sa svim tim, da bi na kraju rešio da ispriča celu priču, vidno ne-u-redu sa svim tim.
“Reći ću ti zašto veze na daljinu imaju tendenciju da traju duže.“ rekao mi je, ispijajući pivo i pušeći crveni Laki, ,,Stvar je u tome da vam je oboma u startu jasno da ste drugačiji… i da za to nije kriv niko drugi do različite kulture u kojima ste odrastali. Tako, recimo, ako se ja ljutim na nju zato što je tvrdoglava, ja to istovremeno opravdavam time što je ona Srpkinja, i što ne može protiv toga.“ Nakon što sam mu skrenula pažnju na to da problem njene tvrdoglavosti i dalje ostaje nerešen iako malo drugačije opravdan, on je odmahnuo glavom u stilu ništa-ne-razumeš i rekao: “On ostaje nerešen – da, ali umesto da krivim nju za to, ili njene roditelje – ljude koje voli, i koji su je odgajili i vaspitali – ja krivim njeno poreklo, i automatski moram da joj oprostim zbog toga… iako sam svestan, naravno, da problem i dalje postoji, postajem svestan i da sa tom situacijom moram da se pomirim.“
Tu sam morala da se nasmejem…i sama sam u vezi na daljinu. Ali on je iz Republike Srpske, tako da to pravilo koje je izložio moj drugar ne mogu da primenim. Nas dvoje smo oboje tvrdoglavi i inadžije, i činjenica da je to možda deo naše kulture ne može da nam pomogne da bismo opravdali ono drugo.
“To?! To nije veza na daljinu…šta je 5, 6 sati autobusom? Zašto se ne viđate svaki vikend? Novac?! Pa, možete da stopirate…“ kaže drugar koji je bio u svakoj zemlji do koje je mogao da stigne: avionom, brodom, vozom ili stopom, Srbija ili Afrika, Berlin ili Šabac, ili moj mali grad u kom je slomljeno to njegovo veliko srce.
Na kraju zaključuje: “Hoćeš da ti kažem šta ja mislim, zašto smo mi raskinuli? Mislim da nisam bio dovoljno mačo za nju (ovde umirem od smeha, budući da nisam čula da neko ozbiljno koristi tu reč godinama). Vi… dobro, možda ne TI (dodaje brzo, znajući da ću da se usprotivim), ali većina devojaka iz Srbije… vi volite da je muškarac snažan, da nikada ne plače i da za sve ima rešenje. I ja to nisam mogao.“
I tako ispade da te različite kulture zbog kojih veze na daljinu duže traju, vrlo često budu istovremeno i razlog zašto se veze na daljinu raspadaju. Ali na to imam samo da kažem: živela ljubav! Pa nek traje kol’ko traje.

KOMENTARI