Toskana – vatromet boja, ukusa i vina

Toskana nije samo jedna od 20 regija u Italiji. To je priča o lepoti prirode, grožđu, maslinjacima, mirisu čempesa, ukusne hrane i vinu.

Toskana je uživanje svim čulima, jer sve treba videti, dotaći, okusiti… Ova italijanska regija jedna od najposećenijih oblasti na svetu koju godišnje obiđe više od deset miliona turista. To je gotovo tri puta više od broja lokalnog stanovništva, jer Toskana danas broji oko 3, 7 miliona stanovnika.

Ova oblast je smeštena u centralnom delu Italije, oivičena planinskim vencem Apenina, a na zapadu izlazi na Tirensko more. Ime Toskana ili Truskija potiče iz vremena Etruraca koji su ovo područje naselili u antičko doba. Ali, ljudi su ovde živeli još od vremena neolita. Tim italijanskih arheologa pronašao je 2006. godine u Luki, gradu u centralnoj Toskani, delove zida starog 22 veka! U Toskani su se ukrštale civilizacije, različite kulture, marširale vojske osvajača i tokom minulih vekova svako je ostavio trag… Ali, niko kao porodica Mediči, čije se ’prisutvo’ oseća i danas.

Bogata porodica bankara i trgovaca čiji je uspon počeo u 13. veku dali su vojskovođe, kneževe, kraljice, četvoricu papa (Lav X, Klement VII, Pio IV i Lav XI) ali bili su i mecene umetnicima zahvaljujući kojima je u Firenci ’procvetala’ renesansa, što je dovelo do korenitih promena u tadašnjoj ljudskoj civilizaciji.

I koji god deo Toskane da odaberete nećete pogrešiti. Bilo da su u pitanju rustična sela, kuće sa pastelnim fasadama i drvenim žaluzinama koje izviruju ispod bokora muškatli ili neki od većih gradova kao što je Firenca, Sijena, Piza, San Điminjano grad sa 14 kula.

Firenca je glavni grad pokrajine Toskana, kolevka renesanse, prepun istorijski i kulturnih spomenika, pa je poznat i kao najveći muzej na svetu. Nekadašnja prestonica Italije (1865. – 1871.) svojom arhiktekturom, bogatom istorijom, vrtovima, muzejima (najpoznatiji je Ufiči) mami turiste iz celog sveta.

I kojom god ulicom da krenete, na koju god palatu ili katedralu da nabasate biće vam jasno da se u ovom gradu stvarala istorija. Najpoznatija je katedrala Santa Maria del Fiore u čiju izgrađnju je utrošeno četiri miliona cigli. Staro jezgro grada je pod zaštitom Uneska, a u gustom rastinju skrivene su vile u kojim su nekada davno živeli i stvarali Dante Aligijeri, Mikelanđelo… Firenca je i grad suprotnosti, tako na Mikelanđelovom trgu stoji replika njegovog veličanstvenog Davida, dok je u centru grada postavljena u bronzi izlivena divlja svinja (izuzetno poštovana u Toskani). Veruje se da će svako ko je pomazi po njuški sigurno ponovo vratiti jednog dana u Firencu.

Sijena je grad koji očarava svojom arhiktekturom. Od katedrale Duomo, koja je sagrađena u 12 veku do trga Pjaca del Kampo u obliku školjke i palate Salimbeni. Ili gradić Pienza koji je vrhunac renesansne arhiktekture, a koji je kako kažu građen po meri čoveka.

U obilasku Toskane ne bi trebalo propustiti ni San Điminjano, gradić smešten na brežuljku sa utvrđenjem i 14 sačuvanih od nekada 60 izgrađenih kula. Osim po turizmu i belom vinu, poznat je po uzgoju šafrana, ali i, provereno, najboljem sladoledu na svetu.

I taman kada ste pomislili da ste sve videli, priča o Toskani zapravo tek počinje. Priča o grožđu, vinogradima i vinima koje se u ovim brdima prave još od rimskih vremena. Kjaniti, Brunelo di Montalčino i Vino Nobile di Montepulčano su najpoznatija toskanska vina koja su slavu ovog ’nektara bogova’ pronela širom sveta. Brežuljci sa vinogradima su uobičajeni pejzaž, a više od 80 odsto proizvodnje čine crvena vina. Svaki vinar ima svoje tajne koje ljubomorno čuva i prenose se sa kolena na koleno. Tako se na imanju La Novela pravi roze vino sa mirisom kandiranih kajsija, a proizvodi se od belih i crvenih sorti grožđa sušenog na slami.

A, ako više volite likere, Toskanci će vam ponuditi slatko liker-vino Santo koje se najčešće služi uz kantuči, kolač sa bademom. Uz proizvodnju vina, osamdesetih godina prošlog veka je procvetao agroturizam. Ponuda je šarolika, od starinskih sela sa kamenim kućama u kojima se čini kao da je vreme stalo do vila i nekadašnjih dvoraca koji nude luksuz gostima uz bazen u besprekorno sređenom dvorištu.

A, uz vino ide i priča o toskanskoj kuhinji. Verovali ili ne, ali pasta nije obeležje Toskane. Naravno da je ima sa najkvalitetnijom domaćom testeninom, prelivima i sirevima, ali za ovu oblast je specifična ribolita – jedna vrsta guste čorbe od mahunarki, šargarepe, kupusa, toskanskog kelja i brusketa. Povrće se kuva na tihoj vatri sve dok se potpuno ne rastopi, a onda se smesa ostavi preko noći da se sjedini. Ova gusta čorba je neponovljivog ukusa i bukvalno se topi u ustima. Ako volite meso – može. Tu je fiorentina, stek od vola ili ste možda više za govedinu od rase Kijanini koje se smatra za najveće primerke govečeta u svetu. Naravno, na meniju su razne vrste domaćih raviola, prvoklasni sirevi, pršuta, topljeni sir pecorino sa kruškama i orasima zamotan u testo, papardele od zečetine ili paprikaš Livorno… Deserti su pravo uživanje za čulo ukusa. Kremasti kolač sa tartufima preliven čokoladom, kesten kolač, panforte – kolač sa voćem i orasima ili tradicionalni biskvit od belanaca, badema i šećera koji se u Sijeni pravi od 14 veka. U hrani se u Toskani uživa, jede se sporo, a čaša lokalnog, prvoklasnog vina je praktično obavezna. Zato ne čudi što mnogi kažu da je obilazak Toskane čist hedonizam.

Najbolje vreme za posetu ovog dela Italije je od sredine maja do sredine oktobra. Zvanična valuta je evro, cene su različite u zavisnosti od grada i oblasti. Ali, gde god budete kročili poželeće da kupite flašu vina ili maslinovog ulja, ako ništa drugo onda da uz čašu vina boravak u Toskani ’produžite’ i kada se vratite kući.

Foto: Cover Images

KOMENTARI