Rođeni smo da budemo srećni

Na internetu se mogu naći brojni saveti koji bi trebalo da vam poboljšaju život i učine vas srećnijim. Međutim, te savete često daju nestručni ljudi i treba ih pažljivo prihvatati. Evo šta kažu stručnjaci.

Aleks Korb, poznati neurolog i istraživač na UCLA univerzitetu u Kalifroniji, objašnjava, sa naučne strane, šta se dešava u našem mozgu i kako aktivirati ‘spiralu sreće’ koja će uticati na način na koji gledamo na svet, ali i na sebe.

– Vaš mozak želi da budete srećni. Osećaj krivice ili sramote aktivira nervna kola i menja način na koji vaš mozak opaža svet.

Ponekad imamo osećaj da ništa nije dobro, da ne napredujemo, da je sve užasno. U takvim situacijama poenta nije da menjamo svet, već način na koji ga opažamo.

To će biti dovoljno za pozitivnu promenu. Zapitajte se: ’Šta pokušavam da postignem’?

– Takve misli doprinose da vam učenje bude nagrada. Vaš mozak će misliti: ’O, da. Radim na postizanju svog cilja što je značajno za mene, što će izazvati lučenje dopamina i osećaćete se bolje zbog onoga što radite – kaže Korb i dodaje da je ponos jedan od najmoćnijih emocija koje utiču na čoveka.

Zahvalnost je, smatra Korb, druga važna stvar koja utiče na ljudski mozak i to na biološkom novou. Kako? Verovali ili ne, zahvalnost na mozak ima uticaj skoro kao i antidepresivi, jer aktivira deo mozga koji je zadužen za proizvodnju dopamina.

– Razmislite na čemu ste u životu zahvalni i skoncentrišite se na takve stvari. Ako ne može baš da se setite ničega, prizovite u sećanje uspomene kad ste bili zahvalni. To utiče na gustinu neurona, što dovodi do podizanja emocijalne inteligencije. Budite zahvalni ljudima do kojih vam je stalo i to im kažite, a vaš mozak će biti srećniji – poručuje Korb.

Biti ljut, nervozan, besan je potpuno u redu, ali je problem ako to postane vaše svakodnevno stanje. Savet? Prepoznavanje takvih emocija je najvažniji korak u tome da ih izbacite iz svog mozga. Drugim rečima, svesno prepoznavanje emocija umanjuje njihov uticaj. Ne treba ih nikako suzbijati i ’čuvati’ u sebi, jer bi to moglo da izazove kontraefekat. Preporuka je da negativne emocije izbacite iz sebe, recimo, kroz fizičku aktivnost.

Svima je dobro poznato stanje kad ste u stresu zbog problema. To nije slučajno i nauka tvrdi da donošenje odluke smanjuje anksioznost što pomaže u rešavanju problema.

Donošenjem odluka menjate svoju percepciju sveta. Ali, odlučivanje može biti teško. Slažem se. Dakle, kakva odluka nam treba? Neurolozi imaju odgovor – donesite dobru odluku.

– Ne onu koja je sto odsto najbolja, već dovoljno dobra za vas u tom trenutku – kaže Korb i savetuje kako da pokrenete sopstvenu ‘spiralu sreće’.

– Sve je povezano. Zahvalnost poboljšava san. San smanjuje bol. Smanjena bol popravlja raspoloženje. Poboljšanje raspoloženja smanjuje anksioznost, a to poboljšava fokus i planiranje. Fokus i planiranje pomažu kod odlučivanja. Donošenje odluka dodatno smanjuje nervozu i stres, te poboljšava uživanje. Uživanje nam daje više razloga da budemo zahvalni, i tako u krug – poručuje Korb, koji nudi i konkretne načine za podizanje raspoloženja.

– Slušajte omiljnu muziku, smejte se. Nauka je dokazala da jedan osmeh poručuje mozgu da je srećan kao da ste pojeli 2.000 čokoladica. Idite na masažu, grlite se sa ljudima koje volite i dobro se naspavajte. Naučna istraživanja su pokazala da ljudi koji pate od hronične neispavanosti mogu da postanu depresivni. I šetajte po suncu koje blagotvorno deluje na naše rapoloženje, čak i na sisteme odgovorne za spavanje i lučenje hormona sreće, serotonina – poručuje Aleks Korb sa UCLA univerziteta.

Foto: Pexels

KOMENTARI