Ljubavni život Katarine Velike

Prošlo je više od 200 godina od smrti čuvene ruske carice Katarine II Aleksejevne, koja je u istoriji ostala upamćena kao Katarina Velika (1729. – 1796.), a njen život i danas je tema brojnih istorijskih istraživanja i spekulacija.

Ogovarali su je za života, a ogovaranja nisu prestala ni posle njene smrti. Pričalo se da je kroz njen krevet prošlo više od 300 ljubavnika, da je smatrala da je seks neophodan šest puta dnevno, a imala je dvorsku damu koja je ‘isprobavala’ muškarce kako bi procenila da li su dovoljno dobri i izdržljivi za caricu!

Jedna od najmoćnijih ličnosti 18. veka i najomiljenija carica nije imala ni kapi ruske krvi. Bila je Nemica, kćerka pruskog kneza Kristijana. Svog budućeg supruga, godinu dana starijeg naslednika carskog prestola Petra III upoznala je kad joj je bilo samo 10 godina. Nije joj se svideo, jer je navodno bio bled i sklon alkoholu. Zapravo joj se gadio, a ni on za nju nije previše mario.

Međutim, kad je imala 15 godina stigao je poziv od ruske carice Elizabete Petrovne koja je bila neudata i bez dece. Ona je rešila da oženi nećaka Petra, koga izabrala za svog naslednika. Mlada pruska kneginja, po uputstvima svoje ambiciozne majke Johane ostavila je pozitivan utisak na rusku caricu. Godinu dana kasnije Katarina i Petar venčali su se u Sankt Peterburgu, a pre toga ona je prešla u pravoslavlje.

Katarina nije volela muža koji je često bio bolestan, što je kod mlade neveste stvorilo odbojnost prema njemu, ali ne i prema drugim muškarcima. Neki istoričari veruju da Petar bio impotentan, dok drugi smatraju da je bio neplodan što je dovelo do nezadovoljstva u braku i vanbračnih veza oba supružnika.

Brak je, navodno, konzumiran tek osam godina nakon venčanja. Rođen je carević Pavle za kojeg se veruje da je zapravo sin ruskog oficira Sergeja Saltikova koji je bio jedan od Katarininih brojnih ljubavnika. Postoje sumnje da Petar nije otac nijedno od četvoro dece koje je carica rodila.

Nesrećni car Petar III umro je samo šest meseci nakon dolaska na presto, pa se sumnjalo da mu je ambiciozna žena ‘došla’ glave, ali to nikada nije dokazano. Nakon smrti muža Katarina je zasela na ruski presto, a za caricu je krunisana 12. septembra. 1762. Imala je samo 33 godine i čvrstom rukom vladala je Rusijom naredne 34 godine.

Sa francuskim filozofom Denijem Didroom

U svojoj sobi je imala kutak ograđen zavesom gde je boravila sa svojim ljubavnicima. Od njih se očekivalo da ispunjavaju njene potrebe kad god je to potrebno. Pažljivo ih je birala, a dvorski lekar je proveravao da li su zdravi.

Po dvoru se godinama ‘šuškalo’ da je carica imala posebnu dvorsku damu koja je ‘testirala” potencijalne ljubavnike koji su morali da zadovolje određene standard pre nego što bi u opšte kročili u spavaću sobu ruske carice.

Iako je važila za ženu koja samo ‘konzumira’ muškarce i potom ih odbacuje, nije bilo baš tako. Katarina je bila ludo zaljubljena u mladog poručnika Gregorija Orlova, a njihova veza je trajala 13 godina. Dobili su sina Alekseja. On joj je pomogao da postane carica, a nakon smrti cara Petra želeo je da je oženi. Međutim, ona nije želela brak. Nakon njega je godinu dana bila u romansi sa dvadesetosmogodišnjim Aleksandrom Vašičkovim, a onda je u njen život ušao vojni oficir Grigorij Potemkin.

Ona je imala 45, a on 35 godina. Pisali su strasna pisma jedno drugom i postali vrlo bliski. Pomagao joj je u vođenju poslova, a za uzvrat carica ga je nagradila brojnim imanjima I titulama. Navodno su se čak i tajno venčali, ali je veza je pukla kada je Potemkin pokušao da nametne Katarini svoj politički stav.

Carica nije želela da njen ljubavni život utiče na vladanje zemljom, pa ga je poslala na ratišta od Poljske do crnomorske obale. Ali, on nije tek tako nestao iz njenog života, već je carici birao ljubavnike!

Katarina je bila široke ruke prema svojim muškarcima. Poklanjala im je imanja, titule, a jednog je častila sa 1.000 sluga. Njen poslednji ljubavnik bio je četrdeset godina mlađi Plato Zubov.

Mada se činilo, bar po ovim pričama, da carica nije ‘izlazila’ iz spavaće sobe, ona je stizala da vodi i zemlju i to vrlo uspešno, pa se njeno vreme smatra ‘Zlatnim dobom’ Rusije. Otvarani su rudnici srebra, građena su pristaništa i ratni brodovi, procvala je proizvodnja sibirskog krzna, nameštaja, kože, lana… Uvela je reforme u obrazovanju i odlučila da u svakom gradu otvori školu, iako je većina stanovništva bila nepismena. Osnovala je prvi medicinski fakultet u Rusiji. Bila je pokrovitelj umetnosti i za vreme njene vladavine Sankt Peterburg je postao jedan od vodećih svetskih kulturnih centara. Ona je podigla muzej Ermitaž – jedan od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu.

Otvarala je pozorišta i biblioteke. Kompletno je preuredila i zastareli pravni sistem, reorganizirala rusku provincijalnu administraciju, podsticala je investicije namenjene nerazvijenim područjima.

Preminula je 1796, u 67. godini

Ogovaranja o njenom burnom ljubavnom životu nastavila su se i posle njen smrti. Jedni su pričali da je umrla kada se pod težinom njenog tela srušio WC a ona zadobila smrtonosne rane. Drugi su pak tvrdili da je u pitanju atentat i da su je ubile oštrice mačeva skrivene u WC – u koje su se aktivirale kad je sela. Ipak, istorija je zabeležila da je Katarina Velika imala moždani udar i umrla mirno u 67 godini u svom krevetu 17. novembra. 1796. godine.

 

KOMENTARI

KOMENTARI: 0