Kremlj – srce Ruske imperije

Moskovski Kremlj sa 275.000 kvadrata je najveće utvrđenje na svetu. Opasan je zidinama koji su dugi 2.235 i visoki od pet do 19 metara, a debeli od 3,5 do 6,5 metara.

Zid su izgradili italijanski neimari u periodu od 1485. do 1495. zatvorivši nepravilan oblik trougla. Uz istočni zid Kremlja nalazi se Crveni Trg površine 90.350 kvadrata. Da li treba reći da je to najveći trg na svetu?

Kremlj je više od utvrđenja i turističke atrakcije u Moskvi, to je osam vekova istorije i simbol moći Rusije na jednom mestu.

Stari spisi beleže da je na tom prostoru živelo pagansko slovensko pleme Vjatič koje je među prvima prihvatilo hrišćanstvo. Zvanična istorija Kremlja počinje u 12. veku kad je pleme Kriviča izgradilo malu, drvenu tvrđavu na Borovičkom brdu. Utvrđenje je više puta gorelo, pa je krajem 15 veka umesto drveta utvrđenje zaštićeno zidom.

Car Ivan III je opasao tvrđavu i podigao zdanja koja predstavljaju osnovu današnjeg Kremlja. Sazidano je 20 kula sa kojih se čuvao grad, a tokom osam vekova izgled Kremlja se više puta menjao, svaka epoha i svaki vladar je ostavio svoj trag.

Zlatno doba Kremlja je druga polovina 14. i 15. vek kad postaje središte carske vlasti i dobija svoj velelepni izgled kakav ima i danas.

Najveća razaranja u novijoj istoriji Kremlj je pretrpeo u vreme Napoleonovih osvajanja i tokom nacističkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Ali, upkos svemu opstao je i poput feniksa se podigao iz pepela, kao i sama Rusija.

Krajem 19. i početkom 20. veka postojala je ideja da se Kremlj, kao spomenik ruske istorije i kulture, pretvori u najveći muzej na svetu, ali je Oktobarska revolucija 1917. godine prekinula te planove. Umesto toga, u martu 1918. prva komunistička vlast uselila se u Kremlj na isto mesto odakle su vekovima ranije vladali ruski carevi.

Sve do 1955. godine Kremlj je bio zatvoren za javnost, a umesto zlatnih carskih orlova na kremaljske kule postavljene su crvene zvezde petokrake. Pa ipak, Kremlj je bio i ostao ’srce’ političke moći ruske države, zvanična rezidencija predsednika i sedište vlade, čime je nastavljena vekovna tradicija Kremlja kao jezgra ruske države.

Središte Kremlja čini Saborni trg koji je okružen sa šest građevina uključujući i tri crkve – Arhangelska saborna crkva, Polaganje rize Presvete Bogorice i Uspenska crkva u kojoj su vekovima krunisani ruski carevi od Ivana IV do Nikolaja II Romanova. U vreme komunističke vlasti, tačnije 1929. godine, srušen je Čudov manastir iz 14. i Voznesenjski ženski manastir iz 15. veka, a na njihovom mestu je sagrađena Vojna akademija.

Granitna palata je najstarija građevina u Kremlju, sagrađena 1491. i njena centralna dvorana je služila za prijem kod ruskih careva, dok je Velika palata najveća građevina sagrađena 1838. i nju čine balske dvorane, ceremonijalni hodnici i privatne carske odaje.

Malo je poznato da je Kremlj bio i mesto stanovanja, a poslednji stanari (osim političkog vrha zemlje) napustili su ga 1961. godine.

Sama činjenica da je u Kremlju rezidencija ruskog predsednika Vladimira Putina je dovoljna da zagolica maštu ljudi, iako ovo velelepno utvrđenje krije mnoge druge tajne i dragocenosti.

Oružarnica – prvi javni muzej osnovan je 10. marta. 1806. godine ukazom Aleksandra I. Istoričari tvrde da je skoro sto godina ranije Petar I počeo da pretvara carske riznice u muzej. Oružana palata je bila radionica pri carskom dvoru gde su radili najveštiji majstori koji su pravili umetnička dela od metala i drveta. Kad je pretvoren u prvi javni muzej, Oružana palata je postala mesto gde se nalazi zbirka carskih kočija ukrašenih zlatom (jednu je dobila Katarina Velika od svog ljubavnika) jedinstvena zbirka carskih vagona, tron Ivana Groznog, neprocenjiva kolekcija zlatnih i srebrnih predmeta, carska odeća, haljine za krunisanje, Monomahova kapa – krznena kapa ukrašena smaragdima i rubinima.

U ovom muzeju nalazi se i oko 4.000 spomenika dekorativne i primenjene umetnosti Rusije, Evrope i Istoka od 4. do 20. veka, koji su doneli Oružarnici svetsku slavu.

Ova jedinstvena palata muzej delila je sudbinu Kremlja i kad je Napoleon u svom ratnom pohodu bio pred vratima Moskve (1812.) radnici su danonoćno pakovali eksponate kako bi se blago sklonilo na sigurno mesto. Sve je spakovano u 150 zaprežnih vozila koja su maskirana kao vojni konvoj i u podmoskovskom gradu Kolomne blago je utovareno na brod i prevezeno u Njižnji Novgrad. Napoleon je ušao u ispražnjenu, spaljenu Moskvu i besan je naredio da se crkve u Kremlju pretvore u konjušnice. Omaleni Francuz želeo da je da spali Kremlj do temelja posle povlačenja, ali na sreću nije uspeo u svom naumu.

Bilo je potrebno punih godinu dana da se vredni eksponati i blago vrati nazad u Oružanu palatu. U okviru tog zdanja postoji i zaseban deo nazvan Muzej dijamanata u kome su izložene krune ruskih careva, neprocenjiva zbirka nakita ruskih carica među kojima je i dijamant od 180 karata. Ali, sve to je u senci čuvenih Foberžeovih jaja.

Petar Karl Feberže bio je carski juvelir francuskog porekla koji je zlatarsku veštinu podigao na nivo umetnosti. Prvo Uskršlje jaje od zlata i dijamanata napravio je za cara Aleksandra III koje je on poklonio svojoj ženi Mariji Fedorovnoj. Svako jaje je bilo remek delo za sebe, a jedno od najpoznatijih je ’Azova’ izvajano od zelenog smaragda sa šarama od zlata i dijamanata, dok je unutar jajeta skrivena sićušna replika ruskog borbenog broda. Posle Oktobarske revolucije Faberžeova jaja su rasuta po svetu, a na aukciji kod kući ’Christe’s’ 2007. godine jedno od ovih jaja prodato je za 18, 5 miliona dolara.

I ako ste pomislili da je to sve što Kremlj može da ponudi, grdno ste se prevarili. U Kremlju se nalazi carski top težak 39,312 tona i dužine 5,34 metara koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći ikada napravljeni top na svetu. U Kremlju se nalazi i Carsko zvono koje je napravljeno po nalogu carice Ane Ivanovne 1735. godine. Teško je 201 tonu i visoko 6,5 metara i pogađate – to je najveće zvono na svetu. Smešteno je na pijedastalu ispod Zvonika Ivana Velikog iz 1600. godine koje ima oblik sveće i označava središte Moskve. Zvonik je visok 81 metar i sve do Oktobarske revolucije bila je zabranjena gradnja višeg objekta.

Kremlj je 1990. uvršten u Svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska, a na čelu ovog državno istorijskog-kulturnog muzeja moskovskog Kremlja nalazi se žena – Jelena Gagarin, starija kćerka Jurija Gagarina, prvog ruskog kosmonauta i čoveka koji se otisnuo u svemir. Muzejski deo Kremlja radi svaki dan osim četvrtka, a cene ulaznica su od tri do deset evra.

Čuveni ruski pesnik i romanopisac Mihail Jurjevič Ljermontov, u svom delu ’Panorama Moskve’ zapisao je: ’Ne, nije moguće opisati Kremlj, njegove nazubljene zidine, tamu njegovih prolaza, ni predivne dvorane. To treba videti i osetiti srcem’.

Foto: Cover Images

KOMENTARI