Kako da budemo srećni?

Jedan od najpopularnijih psihologa u Rusiji, Mihail Labkovski, savetuje nas na šta da obratimo pažnju u svom svakodnevnom ponašanju, da bi smo se osećali srećno i zadovoljno. Često nismo ni svesni da pogrešno postupamo, da sami sebe saplićemo na putu ka osećanju ispunjenosti i zadovoljstva. Evo nekoliko smernica čuvenog psihologa, koje mogu da budu od pomoći. Dakle, da bi bili srećni treba da sledimo ova uputstva gospodina Labkovskog:

 

1. Prestanite da se plašite sreće

Većina ljudi je odrasla u porodicama čiji članovi nemaju naviku da govore kako im je lepo i da su sretni, jednostavno ne umeju da uživaju. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju, prenosi se na decu, koja počinju da misle da svet i život funkcionišu na principu ne-uživanja. Takođe, potpuno pogrešno je misliti da za sve dobro mora da se “plati”. Prema sreći se onda izgrađuje stav kao da je to nešto pogrešno, i počinjemo da se plašimo osećanja zadovoljstva, identifikujemo ga sa nečim što ne smemo da imamo, što je “prljavo” i pogrešno. Naravno, često nismo svesni ovakvo izgrađenog podsvesnog šablona verovanja.

2. Prestanite da se žalite

Kada se nekome žalite i kukate o bilo čemu, šta vam je cilj? Da se samo žalite, ili da time rešite svoj postojeći problem? Ljudi su izmislili kult jadikovanja, lakše im je da pate i kukaju nego da žive srećno. Zdrava reakcija na problem je prihvatanje situacije ili menjanje iste, a pogrešna i bolesna je kada odbijamo i jedno i drugo. Niti se situacija prihvata, niti se traži rešenje, nego se samo kuka. Skoro da je ljudima postao hobi da jadikuju uvek i zbog svega.

3. Napravite razliku između realnih i izmišljenih problema

Razlika u ponašanju između zdrave i neurotične osobe je ta, što zdrava brine o stvarnim, realnim i konkretnim problemima, a neurotična pati od nepostojećih, nerealnih i predimenzioniranih. Zato je jako važno naučiti razlikovanje realnih od nerealnih problema, prepoznavanje šta je šta.

4. Menjajte sebe, a ne druge

Ovo je važno u svakoj vrsti međuljudskih odnosa, a pogotovo u vaspitavanju dece. Roditelji neće moći nikada da nateraju dete da se ponaša na željeni način, ukoliko oni svojim primerom ne demonstriraju takvo ponašanje. Deca usvajaju ne ono što im pričate, već što vide i osete – kako se ponašate prema drugima i šta radite. Dakle, prvo promenite u svom ponašanju ono što ne želite da deca od vas usvoje.

5. Ne pokušavajte da pomažete svima oko sebe

Želja da se pomogne bukvalno svima redom iz svoje okoline je uzrokovana strahom da niste vredni ljubavi samo zbog onoga što jeste, zbog vas samih. Pa neprestanim “dobrim delima” pokušavate da “kupite” malo sopstvenog samopouzdanja. Zato, ako vam neko ne traži pomoć, nemojte da budete navalentni. Postoji mnogo onih kojima je pomoć zaista potrebna, posvetitie se njima. Ne trčite pred rudu, vi ste vredni ljubavi i kad ne podmećete svoja leđa svima redom.

6. Rutina nije uopšte loša

Iako već konstantno 37 godina radim jedno te isto – čitam i predajem, osećam se divno, volim to što radim i ta rutina mi ne smeta. Neurotične osobe ne mogu da žive u miru, stalno se plaše da nešto propuštaju, uvek su uznemirene, plaše se kada ne rade ništa, pa zato završavaju po pet fakulteta, kuvaju po tri jela za obrok…plaše se jednostavnosti i rutine.

 

 

 

Foto: Cover Images

KOMENTARI