Istine o lažima

Najbolji pokazatelj da ne govorite istinu je ukoliko odrečno odgovorite na pitanje: ’Da li ponekad lažete’?

Laganje je svojstveno svim ljudima, bez obzira na uzrast i pol. Iako zvuči zastrašujuće, psiholozi ističu da je laganje najrasprostranjeniji vid ljudskog ponašanja. Čuveni austrijski psihoterapeut Alfred Adler je još pre stotinjak godina objasnio kategoriju ’životnih laži’, navodeći da u nju spadaju sve one laži kojima svesno ili nesvesno, pokušavamo da opravdamo svoje životne neuspehe i promašaje. Sve drugo, osim nas samih, odgovorno je za greške – životne okolnosti, nesrećni slučajevi, drugi ljudi… Spisak ’životnih laži’ može biti beskrajno dug.

Najdelikatnija priča o lažima odnosi se na intimne veze. Da li partneru reći i priznati nešto što može nepovratno da uništi vaš odnos? Ako smatrate da u iskrenoj ljubavnoj vezi nema mesta laganju i prikrivanju, zapitajte se šta ćete postići ukoliko kažete partneru nešto što će ga povrediti. U psihologiji se pod terminom ’bele laži’ podrazumevaju one koje su dobre, jer im je cilj da se nekome uskrati nanošenje bola. Znači – računa se namera. Muškarci obično lažu kada su u paralelnim ljubavnim vezama, jer ne žele da povrede partnerku i da bi izbegli moguće posledice. Insistiranje partnerke da sazna istinu zapravo može samo nju mnogo više da povredi. A čuvena rečenica ’Samo mi reci da li si sa njom imao nešto’, koja je lajtmotiv u takvim situacijama, ustvari je podsvesna želja da se čuje odrečan odgovor.

Iz straha da ih partnerka ne ostavi i pokušavajući da izglade stvar, muškarci se služe lažima kao jedinim načinom za ’gašenje požara’. Ali obično su te stvari tako očigledne da se partnerka oseća duplo izneverno, jer vređa njenu inteligenciju ako je ubeđujete u laži nalik na bajku. Kad prođe određeni vremenski period, partner koji je slagao, misleći da je vreme učinilo svoje, često naknadno priznaje neverstvo i obmanu. Na takav gest ga natera unutrašnji konflikt izazvan kajanjem i osećanjem krivice. Iza takvog postupka leže sebični motivi i potreba da se ’savest opere’.

Žene i muškarci različito reaguju na laži. Žene reaguju očajanjem – potištene su, depresivne i uplašene, dok muškarci reaguju besom – svadljivi su i agresivni. Laganje se uči još u detinjstvu, kad dete laže kako bi izbeglo posledice nekog svog nestašluka. Tada je najvažnije ne kažnjavati ga, već s njim razgovarati, jer kad nema straha od kazne neće biti ni laži. Psiholozi objašnjavaju da u detinjstvu, kao i kasnije tokom života, nije potrebno sankcionisati laži, već ponašanje koje je do njih dovelo.

 

Foto: Cover Images

KOMENTARI