Ermitaž – amanet ruske carice Katarine Velike

Ruska carica Katarina Velika (1729. – 1796.), koja je bila poznata po svom burnom ljubavnom životu, u amanet Rusiji i svetu ostavila je jedan od najvećih i najlepših muzeja na svetu – Ermitaž u Sankt Peterburgu. Velelepni muzej koji postoji više od dva i po veka za rođendan je uzeo 7. decembar – imendan Katarine Velike.

Istorija Ermitaža usko je povezana sa burnom istorijom Rusije. Za dva ipo veka, on je prošao put od Carskog dvorca do državne riznice umetničkih predmeta koji danas broji oko tri miliona eksponata! Kakvo je blago u pitanju najbolje govori podatak da, recimo, pariski Luvr ima ’samo’ 445. 000 eksponata. Brojna umetnička dela neprocenjive vrednosti koja se nalaze u Ermitažu su spomenici svetske istorije i kulture od kamenog doba do naših dana.

Ruska carica Katarina Velika


Ermitaž (u prevodu sa francuskog reč ‘hermitage’ znači utočište usamljenika) je bio deo Zimskog dvorca ruske carice gde je ona 1764. godine smestila prve umetničke slike koje su označile početak njene kolekcije umetničkih dela. One su bile dostupne uskom krugu ljudi koji su bili bliski najmoćnijoj ruskoj carici.

Prva platna Katarina Velika je dobila iz privatne kolekcije Johana Ernsta Gockovskog, pruskog plemića i ljubitelja umetnosti. O tom događaju postoji nekoliko verzija. Priča kaže da je Katarina pozvala Gockovskog da s njom odigra partiju vista (jedna vrsta kartaške igre) i on je izgubio. Dug je naplaćen slikama iz njegove bogate kolekcije. Prema drugoj priči, platna iz Berlina su bila predata ruskoj carici na ime otplate Gockovskog duga knezu Vladimiru Dolgorukovu.

I podaci o broju slika se razlikuju. Jedni kažu da ih je bilo 317, dok drugi stručnjaci tvrde da je bilo samo 225 slika. Među ovim platnima su bili rani radovi majstora kao što su Rembrant, Rubens, Antonis van Dajk, Jakob Jordans… Uglavnom su to bila dela holandsko-flamanske škole iz prve polovine 17. veka koje je Gockovski kao veliki ljubitelj umetnosti godinama skupljao. Mnoge od ovih slika i danas stoje na zidovima Ermitaža.

’Bekstvo u Egipat’, Ticijan


U ovom muzeju nalazi se neprocenjiva kolekcija upravo holanskih umetnika iz 17. veka koji u istoriji svetskog slikarstva zauzimaju važno mesto. Kolika je to količina slika najbolje opisuje podatak da je ova kolekcija smeštena u šest sala Novog Ermitaža, a deo slika je i u Petrovskoj galeriji.

Najmoćnija ruska carica bila je veliki ljubitelj i poznavalac slikarstva. Po njenom nalogu 1796. godine, svega nekoliko meseci pre njene smrti, u Drezdenu je kupljena bogata kolekcija grofa Brila. U njoj je bilo 600 slika među kojima i Ticijanov pejzaž ’Bekstvo u Egipat’, ali je prepoznatljivost galeriji odredila je zbirka barona Kroza koju je Katarina kupila 1772. godine u Parizu. U toj kolekciji su bila platna italijanskih, francuskih i holandskih majstora od 16. do 18. veka. Tako je Ermitaž dobio dela ’Sveta porodica’ Rafaela, slike Judita Đorđonea, Ticijana, Rembranta, Rubensa… Ruska carica nije štedela kad je kupovala slike, jer je shvatila da veličina njene zemlje ne zavisi samo od vojne i ekonomske moći, već i od kulturnog razvoja Rusije.

I ne samo što je po njenom zahtevu osnovan Ermitaž, ona je otvorila i prvu Javnu biblioteku u Peterburgu. Njena kolekcija je toliko brzo rasla da su eksponati ispunili Zimski dvorac, pa je po njenoj naredbi 1771. godine započela izgradnja Velikog Ermitaža. Osnivanjem ovog muzeja Katarina je uspostavila vrednu tradiciju – posle nje svi ruski carevi su popunjavali muzejsku riznicu novim remek-delima. Već sredinom 19. veka kolekcija je postala toliko velika da su bile potrebne nove prostorije. Tako je 1852. godine nastao Carski Ermitaž koji je prvi put otvorio vrata širokoj publici.

Enterijer Zimskog dvorca

Danas Ermitaž čini šest zgrada, od kojih su za javnost otvorene četiri – Zimski dvorac, Mali Ermitaž, Stari i Novi Ermitaž, dok su preostala dva – pozorište Ermitaža i Pomoćni dom zatvorene. Glavna zgrada je bio i ostao Zimski dvorac (nekada zvanična rezidencija ruskih careva) koji je projektovao italijanski arhiktekta Barolomeo Rastreli, smestivši dvorac uz obalu Neve tačno preko puta zlatnih tornjeva crkve Svetih Petra i Pavla. Unutrašnjoj palate oduzima dah pri pogledu na izrezbareni beli mermer širokog hodnika koji vodi do raskošnih prostorija sa stubovima, ukrašenim tavanicama, velelepnim kristalnim lusterima i zamršenim mozaicima.

Stručnjaci su pedantno izračunali da je Ermitaž toliko veliki da bi za obilazak celog muzeja bilo potrebno deset godina i to kada bi se svakoj izložbi posvetio svega jedan minut!

Izgled Koncertne dvorane u Zimskom dvorcu u 19. veku

Među tri miliona eksponata nalaze se neprocenjive zbirke antičke, indijske, islamske i ostalih umetnosti, milioni kovanica iz svih perioda ljudske istorije samo deo onoga što Ermitaž čini jednom od najznačajnjih kulturnih institucija na svetu.

Muzej ne radi ponedeljkom, a ulazi se kroz dvorište Zimskog dvorca. U muzeju postoje nezamislive stvari – od zlatnog toaleta do 7.000 godina starih zlatnih minđusa koje su izrađene sa takvom preciznošću i detaljima da čak ni čuveni francuski juvelir i draguljar Petar Karlo Feberže, na zahtev ruskog cara Aleksandra III, nije uspeo da ih iskopira.

U želji da svoje blago približe svetu, na zvaničnom sajtu Ermitaža postiji virtuelni obilazak Zimskog dvorca koji oduzima dah svojom lepotom. Muzej ima više od 350 sala u kojima je izloženo oko 60.000 eksponata, a godišnje ga poseti između tri i četiri miliona posetilaca.

 

KOMENTARI